+381112620685 |
+381112633747 |
office@jpbt.rs |
http://www.beogradskatvrdjava.co.rs... |
Beograd , Kalemegdanska tvrdjava |
Znamenitosti Beograd - Rimski bunar sa liste Znamenitosti Beograd nalazi se ispod platoa Gornjeg grada na Kalemegdanu, udobno smešten i vešto skriven od očiju posmatrača iza crnih, gvozdenih vrata. Smatra se da je bunar sa liste Znamenitosti Beograd izgradjen tokom austrijske vladavine Beogradom izmedju 1717. I 1731. godine, medjutim postoje spisi i predanja koji opovrgavaju ovu teoriju. Jedno od njih je opis iz vremena Despota Stefana, čiji biograf pominje Rimski bunar kao mesto skladištenja hrane još u 14. Veku. 1660. Godine turski pisac, Ćelibija pominje rimski bunar kao silos za žito.
Zna se da je Kalemegdan bio dom rimskog kastruma, pa i nije isključeno da je bunar napravljen tokom njihove vladavine.
Za Rimski bunar vezuju se mnoge legende, a definitivno je najinteresantnija ona koja govori da je upravo ovaj misteriozni bunar pupak sveta, sličan onom na Delfima. Starogčko predanje govori o Zevsu koji je želeo da sazna gde se nalazi središte Zemlje, pa je pustio dva bela orla koja su se susrela na pola puta, na tački središta Zemlje. Tu legendu prati priča Rimljana koji smatraju da je upravo na tom mestu susreta dva orla, Orfej pronašao prolaz do Hada.
Medjutim, po podacima o izgradnji Rimskog bunara, ni prolaz a ni bunar u tom vremenu nisu postojali.
Danas je dno bunara ispunjeno vodom, a ranije je bio tamnica, dok je nekima postao i večno počivalište.
Jedna od priča govori o svirepoj kazni turskih zaverenika protiv austrijske vladavine. 1494. Godine u Rimskom bunaru utamničeno je 37 zaverenika, a ugarski vojvoda pavle naredio je da se izgladnjuju i drže na dnu bunara dok ne polude. Kada je do toga došlo spušteno im je oružje kako bi se medjusobno poubijali i proždirali.
Rimski bunar ukopan je u krečnjački kamen koji ne propušta vodu, a nisu pronadjeni ni podzemni vodotoci koji ga prosecaju. Dugo se nije znalo kako se Rimski bunar puni vodom. Pri izgradnji su habzburški inženjeri pokušavali da dopru do podzemnih voda, i radeći na tom zadatku došli su čak do nivoa korita Save, medjutim podzemnih voda nije bilo.
Kasnije je otkriveno da bunar akumulira površinske vode koje se slivaju u njega, pa je njegova funkcija više funkcija cisterne nego bunara.
Rimski bunar dubok je 60 metara, a njegovo oko veličine je 3.5 metra. Do dna Rimskog bunara dolazi se kroz dva spirala hodnika koji se nalaze u zidu bunara. Do dna ima ukupno 208 stepenika, a na svakom devetom je odmorište. Spiralne stepenice su na dnu spojene polukružnim hodnikom.
Radno vreme Rimskog bunara je od 11 do 19 h svim danima, od ponedeljka do nedelje. Cena ulaznice je 120,00 dinara, a ulaznice sa popustom su 60,00 dinara za učenike, studente i penzionere.
dan | Od | Do |
---|---|---|
Ponedeljak | 11:00 | 19:00 |
Utorak | 11:00 | 19:00 |
Sreda | 11:00 | 19:00 |
Četvrtak | 11:00 | 19:00 |
Petak | 11:00 | 19:00 |
Subota | 11:00 | 19:00 |
Nedelja | 11:00 | 19:00 |