Beograd , Kosančićev Venac 22 |
Znamenitosti Beograd - Kuća na Kosančićevom vencu sa liste Znamenitosti Beograd podignuta je 1910. godine za Mihila Petrovića, popularno zvanog Mika Alas, koji je ovde živeo, radio i umro. Izgrađena je na mestu srušene kuće njegovog dede Novice Lazarevića, beogradskog prote, tako da je čuveni matematičar, naučnik i ribolovac na ovom mestu proveo gotovo čitav svoj život i upravo u ovoj kući sa liste Znamenitosti Beograd stvorio svoja najznačajnija dela.
Projekat nove kuće, u vreme šireg osavremenjivanja Kosančićevog venca, izradio je arhitekta Petar Bajalović, tada docent na Beogradskom univerzitetu.
Pre stotinu godina među Beograđanima se govorilo: Na Kosančićevom vencu 22 živi pola srpske nauke. Danas se međutim pored kuće na ovoj adresi prolazi gotovo bez osvrta. Kao da su svi zaboravili i kuću i njene, nekada čuvene stanare. Ipak, jedno glasno izgovoreno ime dovoljno je da probudi interesovanje naših sugrađana, a možda i onih svetskih putnika koji sasvim slučajno prolaze ovom ulicom.
Po završenoj tehničkoj visokoj školi u Karlsrueu, ovaj nemački đak vratio se u Srbiju, gde je realizovao niz značajnih projekata: kuću Leone Panajot u Francuskoj ulici u Beogradu, kuću Mike Alasa na Kosančićevom vencu, izložbeni paviljon Kraljevine Srbije na međunarodnoj izložbi u Rimu, konak manastira Kalenić, doziđivanje Muzičke škole Stanković i zgrade Društva Svetog Save u Dušanovoj ulici, Kolarčevu zadužbinu, konak manastira Ljubostinja, Pravni fakultet itd.
Mada se našla na početku projektantske karijere arhitekte Bajalovića, kuća Mike Alasa i tada je otkrivala umešnost svog autora. U osnovnoj shemi bila je to tipična beogradska stambena jednoporodična spratna kuća, s glavnim delom prema ulici i krilom u dvorištu. Ali glavna fasada nosila je malo drugačiji, svežiji duh. Premda akademski koncipirana s naglašenim horizontalnim pojasevima, fasada ima plitki bočni rizalit s ulaznim vratima, balkonom, slikanom i plastičnom dekoracijom i završnim zabatom, koji predstavljaju glavni motiv čitave fasade. Iznad vrata balkona je kružno polje sa šahovski poređanim crvenim i belim pločicama u čijem temenu je ženska glava iz čije kose se razvija floralni ornament. Ovi motivi ukazuju na dvostruke uzore. Floralni oblici preuzeti su iz tada u Evropi aktuelne secesije, dok geometrijski ornament šahovskih polja ima svoje poreklo u srpsko-vizantijskoj arhitekturi. Mada pripadaju različitim vremenima, područjima i stilovima, ovi motivi dobili su jedinstveni tretman kojim je kuća Mike Alasa postala veoma uspelo arhitektonsko ostvarenje. Rešenje fasade kao da i danas otkriva topao i srdačan odnos ovog izuzetnog naučnika i ostalih, sasvim običnih Beograđana.
Mika Alas je u znatnoj meri uticao na arhitekturu svog novog doma. Njegov način života i sklonosti odredili su određena prostorna i likovna rešenja kuće. Podrum je građen s planom da služi većim delom kao vinarski podrum u koji je Mika Alas smeštao vino iz svog vinograda na Topčiderskom brdu. Na podestu stepeništa ulaznog hodnika nekada su se nalazile niše s figurama Napoleona i Paskala koje je ovaj francuski đak izuzetno cenio. Balkon koji gleda na ušće Save u Dunav iz radne sobe takođe je bila želja velikog matematičara, kao i šarani u drvorezu ulaznih vrata.
dan | Od | Do |
---|---|---|
Ponedeljak | 24:00 | 24:00 |
Utorak | 24:00 | 24:00 |
Sreda | 24:00 | 24:00 |
Četvrtak | 24:00 | 24:00 |
Petak | 24:00 | 24:00 |
Subota | 24:00 | 24:00 |
Nedelja | 24:00 | 24:00 |