Znamenitost Beli Dvor

Znamenitosti Beograd - Beli dvor sa liste Znamenitosti Beograd smešten je u okviru dvorskog kompleksa, zajedno sa Kraljevskim dvorom, na najvišem delu naselja Dedinje, na imanju površine 135 hektara. 1936. godine završena je izgradnja Belog dvora po projektu arhitekte Aleksandra Djordjevića. Beli dvor sa liste Znamenitosti Beograd renoviran je i obnovljen nakon Drugog Svetskog rata i konačno uredjen i opremljen za današnju namenu. Danas kompleks dvorova, koje pripada i Beli dvor služi u rezidencijalne svrhe.

Izgradnju Belog dvora započeo je kralj Aleksandar I, 1934. godine, sopstvenim sredstvima, sa željom i idejom da sagradi rezidenciju za svoje potomke, medjutim nije doživeo završetak radova. Izgradnju dovršio je knez Pavle koji je kao veliki i vrsan poznavaoc i ljubitelj umetnosti Beli dvor opremio vrednim umetničkim delima.
Uz dvor sagradjeni su i kuhinja i garaža koji su sa centralnim objektom povezani podzemnim tunelima, a pred početak Drugog Svetskog rata je dogradjeno i podzemno sklonište.Nakon Drugog Svetskog rata Beli dvor služio je kao rezidencijalni objekat u kojem su se održavale mnogobrojne svečanosti i primali ugledni i važni gosti iz inostranstva. 
Razne legende i misterije vezane su za ovaj dvorski kompleks od kojih je jedna od najinteresantnijih o bivstvovanju maršala Tita. Naime, postoji priča da je pri useljenju maršal Tito naredio da se svi amblemi porodice Karadjordjević uklone ili ukoliko to nije moguće prekriju crvenom petokrakom, što je i učinjeno, a i dalje postoje tragovi i dokazi ovog predanja. 
Veliki broj umetničkih dela je sklonjen, prodan ili uništen, a komunističku vladavinu maršala Tita preživela su samo tri dela koja je neko krišom sakrio na tavanu medju kojima je i portret kralja Aleksandra I.
Medjutim najveća misterija je legenda o grobu Davorjanke Paunović, najveće Titove ljubavi, koju je navodno sahranio u okviru zemljišta kraljevskog kompleksa, i često posećivao njen grob. 
Prostorije Veliki salon i Svečana trpezarija Belog dvora imale su presudnu ulogu na najnoviju istoriju Srbije kao mesto gde su donošene važne odluke. Tokom diktatorskog predsedničkog mandata, jednog od najomraženijih predsednika Srbije, Slobodana Miloševića, Beli dvor korišćen je za živu političku aktivnost, kako na unutrašnje tako i na medjunarodnom nivou. 
Poslednji šef države koji je zvanično ugošćen na Belom dvoru bio je Aleksandar Lukašenko, 1999. godine, kada je u Svečanoj trpezariji belog dvora potpisan dokument kojim se otvorio put za potpisivanje vojno-tehničkog sporazuma u Kumanovu, kojim je okončan oružani sukob NATO-a i SRJ, otpočet 24. marta 1999. godine.